Glavni moto monaha je ljubav, prema Bogu više nego prema ičemu drugom. Monasi veruju da duša čovečija pripada Tvorcu, i podvižnik hoće da je Bogu oda u dostojnom stanju.[2]

Посљедњих година, пред смрт, Константин је наредио градњу Цркве Светих апостола у Цариграду, на једном узвишењу које надвисује цио град. Имао је жељу да буде крштен на ријеци Јордану, али га је лоше здравље у томе спријечило.

У Православној цркви, крштење, миропомазање и свештенство не могу се поновити, док се остале тајне понављају. По хришћанском вјеровању, света тајна је чин који преображава. Преображење је истински циљ Господа Бога у његовим спаситељским дјелима. У Христу, Бог не само да спасава човјека, не само да људима опрашта гријехе него, такође, и преображава људски живот.

Gnoza nije puko znanje već poznavanje svog pravog identiteta, pronalaženje zarobljene iskre u sebi, kao kod orfičara (pitagorejci). Najveći gnostik u legendi po kojem je nastao i Faust je Simon Magus (Mag). On je bio duhovni učitelj iz Samarije koji je website živio u 1. vijeku. Veoma rano je primio Hristovo učenje, ali je ubrzo došao u sukob sa apostolom Petrom, i smatra se začetnikom gnosticizma, prema navodima ranih hrišćanskih pisaca. Nadimak Magus potiče od haldejsko-persijske riječi koja znači sveštenik. Neki navode da je sebe proglasio za Mesiju, i da je mogao da levitira po volji.

Upravo četiri jevanđelja predstavljaju izveštaj o Isusovom životu, o njegovim kazivanjima i delima. Prema Bibliji, Isus je začet bezgrešnim začećem. Ideja da je Isusa rodila devica trebalo bi da ispuni verovanje iz Starog zaveta da je on Sin Božiji. Prema istorijskim podacima rođen je u 31. godini vladavine rimskog imperatora Avgusta, u Betlehemu, u Judeji, majke Marije, u siromašnoj jevrejskoj porodici, koja se sklonila u Galileju.

Рани кружни ихтис симбол, направљен комбинацијом грчких слова ΙΧΘΥΣ у коло. Ефес, Мала Азија. Први хришћани су, за симбол вјеровања у Исуса Христа, Божијега сина и спаситеља, одабрали знак рибе.

Тако дакле, хришћанство има управо ту спасавајући верски етос, како би приближило људе Богу. На то нас подсећају и речи чувеног православног светитеља Светог Серафима Саровског који је рекао ”стекни духовни мир и спашћеш тако хиљаду људи око себе”. Истински православни хришћанин не размишља само о свом спасењу него и спасењу својих ближњих. Када смо истакли по чему се хришћанство разликује од осталих монотеистичких религија (етос и тежња спасоносне делатности кроз заједницу са Христом у Цркви), потребно је да истакнемо зашто је православно хришћантво – православно. Шта значи та реч? Како нам је познато из историје хришћанства, током векова су се из крила једне праве Православне Христове Цркве (заједнице) издвојиле и друге форме хришћанства, прво је то било монофизитско (коптско), затим римокатоличко, и на крају протестантско хришћанство.

Pogled na izraelsku stranu sa obale reke Jordan Uvereni da smo pronašli dokaz da su Srbi narod najstariji ili bar da u genima nosimo Mojsijev kod, nastavili smo place ka Crvenom moru.

Kao što ne postoji ništa što bi neko mogao da uradi da bi zaradio spasenje, isto tako, ako jednom poverujemo u ono što je Hrist uradio na krstu za nas, ne postoji ništa što možemo da uradimo da to spasenje i izgubimo. Upamtite, Hristovo delo je učinjeno i dovršeno!

У хришћанству постоје разне групе са разним вјеровањима које се прилично разликују од културе до културе и од мјеста до мјеста.

Pojam iskustvo među ključnima je u misli XX. stoljeća. Složenost i raznolikost njegove primjene zahtijeva uočavanje različitih razina njegova značenja. U razlučivanju iskustva potrebno je voditi računa o njegova četiri temeljna oblika: ljudsko, religiozno, kršćansko, mistično.

motor vehicle Konstantin Veliki koji je vladao od (306. – 337.) uvidevši bezopasnost, šta više potencijalnu korisnost nove religije po državu, zbog hrišćanskog učenja da je svaka vlast od boga, thirty. aprila 313. godine Milanskim ediktom proglašava ravnopravnost hrišćanstva sa ostalim religijama, i ono ubrzo postaje i zvanična državna religija u Rimskom carstvu.

.. on je kao brod koji vjetar baca tamo-amo, i kao slobodan konj bez jahača. Jer njemu je potreban jahač, koji je razum ... prije svega ... spoznaj sebe ... Silvan navodi i Isusove izreke o kucanju i traženju koju tumači u smislu duhovnog istraživanja i samospoznaje: Kucaj na sebe kao na vrata i idi po sebi kao po pravom putu. Jer ako ideš tim putem, nemoguće je da zalutaš... Otvori sam vrata da bi znao šta je... Što god otvoriš za sebe, otvorićeš. 

A tomu zajedništvu obilježje je pasivnost, što znači da duhovna preobrazba, koja se događa u mističnim iskustvima, nije rezultat bavljenja otajstvima, nego je plod spasonosnoga djelovanja otajstava i prisutnosti samoga Presvetoga Trojstva. Drugim riječima, lavatory je taj koji izvodi preobrazbu srca i života.